Osim glavnih delova solarnih sistema nije potrebno ništa više da bi jedan On-Grid solarni sistem dobro radio. Ali mogu se pojaviti dalje potrebe koje se mogu zadovoljiti opcionalnim uređajima, koje nisu vitalni delovi sistema, ali sa njima npr. možete pratiti rad elektrane.
Na primer, postoji mogućnost da se postavi jedan displej unutar kuće bilo gde. Nije reč o običnom displeju, reč je o uređaju koji je sposoban da grafički prikaže, obračuna, zapamti informacije, uštede, potrošnju tokom dužeg vremenskog perioda. Možemo uraditi i to da naš solarni sistem pratimo i putem interneta bilo gde i bilo kada. Možemo imati uvid u svaki podatak putem odličnog softvera. Grafički prikazi dijagrama o proizvedenoj, potrošenoj energiji, ušteđenim itd. Sa ovakvim uređajima možemo imati svaki dan spremne informacije o radu vašeg solarnog sistema, možemo da pratimo koliko smo novca uštedeli i koliko smo zagadili okolinu.
Postoji mogućnost da se On-Grid solarni sistem normalno priključi na javnu električnu mrežu i da, ukoliko mreža ne snabdeva energiju, ne možete ostati bez struje. Neka sistem proizvodi ako već postoji!
Kada se izgradi On-Grid solarni sistem potrebno je ugraditi nekoliko dodatnih uređaja. Potreban je prekidač i kontroler sistema koji će usled nestanka struje naš sistem skinuti sa mreže bezbedno i prema pravilima. Tako se ne ugrožava život radnika na električnoj mreži. Potrebni su akumulatori koji će premostiti sate kada nema sunčeve svetlosti. Potrebno je mnogo manji broj akumulatora nego u sistemu koji ne može da sarađuje sa mrežom. Ova varijanta On-Grid sistema zove se hibridna solarna elektrana!
Životni vek akumulatora kod Off-Grid solarnih sistema bi bio mnogo duži jer bi bili stalno napunjeni, što je i bolje po njih. Ali kod Off-Grid sistema svakodnevno trošimo energiju iz njih ne samo kada nestane struja, nego i kad nema svetlosti. Sa ugrađenim dodatnim uređajima nam je sistem potpuniji, nije samo ekološki i ekonomski dobar (smanjuje naše račune za struju), već nam obezbeđuje i snabdevenost energijom.
Prvo se potpisuje ugovor sa elektrodistribucijom. U današnje vreme to ne bi trabalo da predstavlja komplikovan birokratski postupak. Ako se potpisuje ugovor između vlasnika On-Grid solarne elektrane i distributera električne energije onda se ugovara vreme kada oni izlaze na teren i instaliraju novi brojač (zamena električnog brojila u većini evropskim zemanja je besplatna) i da se pokrene solarni sistem zajedno sa instalaterom.
Ako se ovo izvrši, pokreće se svakodnevni rad sistema. Jedan solarni sistem koji je priključen na javnu mrežu radi automatizovano, obraća pažnju na sve, ukoliko prestane sa radom posle određenog vremena ponovo se pokreće. Njegov rad ne zahteva spoljašnju intervenciju. Poželjno je znati da će sistem prestati sa radom i proizvodnjom električne energije ako na spoljašnjoj električnoj mreži nema energije. Ovo je bitna i neophodna operativna karakteristika jer omogućava bezbednost ljudima. Ako neko želi da radi na električnoj mreži, bilo unutar kuće ili van nje, onda se isključuje određeni deo mreže. Ne bi bilo dobro da neko zbog solarne elentrane strada od strujnog udara. Znači, ako nema struje onda ni On-Grid solarni sistem ne radi.
On-Grid solarni sistem sastoji se od sledeća glavna dela:
Glavni delovi On-Grid solarne elektrane!
1. Solarni deo (solarni paneli)
2. Inverter/regulator i protivnaponska zaštita
3. Električni razvodni ormar sa osiguračima
4. Potrošači u domačinstvu ( televizor, računar, veš mašina, sijalice itd )
5. Merenje proizvodene i potrošene električne energije
Solarni sistem proizvodi energiju pomoću sunčeve svetlosti. Solarni paneli stvaraju jednosmerni napon i struju, a nivo napona zavisi od vrste i broja solarnih panela. Ovo još ne zadovoljava potrebe domaćinstva niti potrebe on-grid sistema napajanja.
Inverter pretvara energiju solarnih panela u odgovarajuću električnu energiju (230V, 50Hz naizmenični napon). Pored toga, inverter/pretvarač ima dosta zaštitnih funkcija i sinhrono radi sa mrežom. Putem invertora solarna energija se povezuje putem strujomera na javna, električni sistem domaćinstava.
Ni strujomer ne ostaje stari, kada se sistem pušta u rad zaposleni iz distirbucije menjaju strujomer na brojač koji je u stanju da meri dolaznu i odlaznu količinu energije, znači potrošenu i proizvedenu energiju.
Solarni sistemi koji se mogu priključiti na javnu električnu mrežu vrlo su jednostavni i efikasni obnovljivi energetski sistemi. Ovi sistemi se zovu On-Grid solarni sistemi ( On–Grid na engleskom znači "grid connected" – povezan sa javnom električnom mrežom )
Njihovo postojanje predstavlja prednost u svim domaćinstvima u kojima radi ovaj sistem, takođe je prednost u svim državama u kojima se mogu naći takozvani On-Grid solarni sistemi.
Kada sija sunce i kada sistem stvara energiju sa stvorenom količinom energije može da se desi sledeće: ili će se odmah potrošiti u domaćinstvu koje se snabdeva solarnom energijom i tako se uštedi račun za struju, ili se energija vraća u javnu električnu mrežu. U ovom slučaju regenerisana energija se izmeri i kasnije se obračuna između domaćinstva i elektrodistribucije.
Domaćinstva najmanje troše energiju u toku dana (svi rade, na poslu su, u školi, itd.), međutim, na nivou države upravo se preko dana troši najviše, i solarni sistemi pomažu da se potražnja za energijom zadovolji. Ako već postoji dovoljan broj solarnog sistema u zemlji, onda taj sistem može da redukuje rad zagađujućih elektrana koje rade na tradicionalan način (naprimer: termoelektrane, nuklearne elektrane, itd).
U odnosu na dan, tokom noći je potrošnja mnogo manja na nivou države. U to doba solarni sistem ne proizvodi energiju, domaćinstva troše energiju iz tradicionalnih izvora električne energije, koju, naravno, meri strujomer. To znači da postoji regenerisana i potrošena količina energije, i treba je samo obračunati po vremenskim periodima.
Solarni sistemi mogu biti monofazne, odnosno trofazne. Snaga On-Grid solarnih sistema kreće se od nekoliko stotina vati do nekoliko MW snage. Za domaćinstva najčešće se izgrađuju On-Grid solarne elektrane od 3 do 8kW snage. Sa ovim elektranima može da se u potpunosti pokriva potrošnja električne energije u domaćinstvima. Malim i srednjim firmama, preduzetnicima preporučujemo On-Grid solarne sisteme od 10 do 50kW snage. Velikim potrošačima, pogonima, velikim robnim kućama preporučujemo izgradnju solarne elektrane veće od 50kW.
U svakom slučaju snagu solarne elektrane treba prilagoditi mesečnom ili godišnjem potrošnju električne energije. Godišnja ili mesečna potrošnja električne energije lako može da se odredi iz računa za električnu energiju.
Kod On-Grid solarnih elektrana može da se računa da na području Srbije i okolnih zemalja 1kW solarni sistem godišnje stvara od 1150 do 1250kWh električne energije.
Naprimer, ako godišnje potrošite 7800kWh onda preporučujemo Vam On-Grid solarnu elektranu između 6,5 do 7,0kW snage. Ako računamo solarnu elektranu od 7,0kW i proizvodnju električne energije od 1150kWh/1kW/godina onda lako možemo izračunati da ovaj solarni sistem godišnje stvara 7,0 x 1150kWh = 8050 kWh. To znači da ovaj sistem dovoljan je da pokriva godišnju potrošnju električne energije od 7800kWh.
Page 2 of 2