Inverter je srce solarnog sistema koji je priključen na mrežu: pomoću njega možemo jednosmernu struju (DC) da pretvaramo u naizmeničnu (AC) koja je potrebna da se pokrenu naše uređaje.

Na gornjim slikama prikazani su regulatori vodećih svetskih proizvođača. Regulatore uglavnom montiramo u garaži, podrumu, kotlarnicama, na dobro provetrene tavane, a moguće je ih postaviti i na otvoren prostoru.

Glavne funkcije mrežnih pretvarača:

• Jednosmernu struju koju je proizveo solarni sistem pretvara u naizmeničnu struju
• Ima bezbedonosne funkcije, naizmeničnu struju sinhronizuje prema vrednostima električne mreže
• Prikazuje količinu proizvedene struje, pomoću monitoringa postoji mogućnost praćenja informacija o proizvodnji struje na računaru

Kako izabrati odgovarajući pretvarač?

Monofazne pretvarače postavljamo kod manjih sistema (porodične kuće), a kod velikih sistema stavljaju se trofazni regulatori. Elektrane, sa stotina kilovata, funkcionišu na srednji napon i pomoću transformatora. Snagu invertera određuje ukupna snaga solarnih panela koji se žele ugraditi. Kvalitetni regulatori pokreću se od 2 kW. Postoje i manji regulatori od ovog, ali može se reći da što je manji regulator to je veća cena potrošnje koja se odnosi na 1kW.

Efikasnost pretvarača/inventora

Dokumentacija svakog pretvarača sadrži i informaciju o efikasnosti koji je prikazan u procentima. Efikasnost u procentima pokazuje sa kolikim gubitkom radi regulator, to jest koliki je gubitak u procesu pretvaranja jednosmerne struje u naizmeničnu. Gubitak se odnosi na situaciju kada je maksimalna efikasnost u idealnim uslovima (3%). Drugi podatak se odnosi na Evro-učinak, koji se odnosi na prosečnu proizvodnju i gubitak u prosečnim vremenskim uslovima u Evropi (3,4%) Na tržištu se mogu naći regulatori sa učinkom iznad 95%, a najbolji imaju učinak od 98%.

Tehnologija invertera

Dve glavne tehnologije su u pitanju kada je proizvodnja invertera u pitanju: sa transformatorom i bez transformatora. Invertori bez transformatora imaju veći stepen efikasnosti, i računaju se kao novija tehnologija. Sa tankoslojnim solarnim ćelijama, međutim, imaju ograničenu upotrebu.

Životni vek invertera

Proizvođači nude invertere sa životnim vekom od 10-15, i sa minimum 5 godina garancije. To znači da kod solarnog sistema koji ima životni vek od 25 godina moraćemo bar jednom da računamo na zamenu pretvarača.

Ukoliko želimo sistem koji će zadovoljavati naše potrebe onda taj sistem treba tako i da projektujemo. Kod projektovanja Off-Grid sistema takođe treba da pođemo od potrošnje električne energije. Kada znamo kakva nam je potrošnja, koliki je njihov zbir, koliko dugo ih koristimo i tačno kada, onda već imamo polaznu tačku za kalkulisanje.

Ako saberemo potrošače sa danima u kojima najviše trošimo električnu energiju dobićemo koliko kWh trošimo. Treba da znamo koliko dana želimo da koristimo rezerve (ukoliko tu količinu želimo da iskoristimo onim danima kada sunce ne sija (npr. 3 dana)). Treba pomnožiti očekivanu potrošnju energije sa brojem dana kada koristimo rezerve. Toliko energije želimo da potrošimo ali moramo da računamo više, jer treba uzeti u obzir eventualne gubitke (problemi sa odvodom, problemi sa punjenjem akumulatora). Akumulatori će imati duži životni vek ako se ne isprazne u potpunosti. Elektronike ovo imaju u vidu i dozvoljavaju pražnjenje akumulatora do određenog procenta. Akumulator bi trebalo da se meri prema navedenim uslovima. Potrošnju smo dobili u Wh, a kapacitet akumulatora možemo izračunati tako što napon u akumulatoru pomnožimo sa kapacitetom datom u A/h. Dobijeni rezultat treba da pomnožimo sa brojem akumulatora. Tako dobijamo kapacitet u W/h što možemo da uporedimo sa potrošnjom (npr. 2x300=600W/h, akumulator od 12V i 50A/h daće 600W/h, ali bolje da stavimo veći A/h, jer kako smo pisali, postoje u sistemu gubici, tako da nam je potreban akumulator od 60A/h).

Sada već imamo određeni kapacitet akumulatora. Koliki inverter nam je potreban? Inverter treba da odredimo prema najvećoj mogućoj potrošnji. Zbir uređaja kojih u stvarnom životu možemo istovremeno da se uključimo, određuje snagu pretvarača .

Najzad, treba izračunati potrebnu snagu solarnih panela. Da li da računamo za zimski ili za letnji period? U našoj zemlji proizvodnja energije solarnim panelima zimi iznosi 20% u odnosu na proizvodnju leti. Koliko dana je potrebno da se proizvede energija koju potrošimo, da li postoji mogućnost dodatne električne energije (agregat, turbina)?

Ako je potrošnja svakodnevna onda svaki dan moramo da proizvodimo i da nadoknadimo potrošenu energiju, a ukoliko sistem koristimo samo vikendom onda sistem ima pet nekorišćenih dana da proizvede potrebnu količinu energije.

Postoje tabele pomoću kojih se određuje tačna lokacija, godišnje doba, tip solarne panele, položaj, ugao, nagib i kolika je količina proizvedene energije u jednom danu.

U suštini ovo je proces pravljenja Off-Grid sistema. Na web-site nismo postavljali tipične sisteme, jer takvi ne postoji u ovoj temi. Ukoliko imate specifične potrebe, ili bilo kava pitanja u vezi sa Off-Grid solarnim sistemom, molimo Vas da nas pozovete i da porazgovaramo o tome koji sistem je najbolji za Vaše potrebe.

Off-Grid sistem treba instalirati kad ne postoji mogućnost priključenja na električnu mrežu ili bi priključenje bilo jako skupo. Off-Grid sistem može biti 50% skuplji od On-Grid solarnog sistema, ali u zavisnosti od njegove konfiguracije može biti i duplo skuplji. Razlika u ceni zavisi od cene akumulatora i kod ovog sistema regulator treba odrediti za moguću najveću potrošnju, dok ova stavka kod On-Grid solarnog sistema ne postoji.

Koliko energije može obezbediti Off-Grid sistem?

Puno puta se čuje pitanje šta sve može da obezbedi jedan Off-Grid solarni sistem? Šta možemo obezbediti solarnom energijom?
Može da se instalira bilo kakav sistem, nije bitna veličina, ne postoji gornja granica. Veličina zavisi samo od novca kojim raspolažemo, u nekim slučajevima instaliranje solarnih panela uslovljava površina zemljišta.

Off-Grid sistem podrazumeva sistem koji radi samostalno, nezavisno, u poređenju sa sistemom koji mora biti priključen na javnu električnu mrežu da bi radio. U Off-Grid sistemu imamo samo onoliko energije koliko mi sami proizvedemo, a tu energiju možemo (za sada) da skladištimo u akumulatorima i odatle da je koristimo.

Kako se gradi jedan Off-Grid solarni sistem?

Glavne komponente sistema su:

-solarni paneli
-elektronika za punjenje akumulatora (često je ugerađen u pretvarač)
-akumulator
-inverter/pretvarač (ako koristimo naizmenični napon)

Solarni paneli proizvode energiju. Proizvedena energija se skladišti putem elektronike za punjenje akumulatora u akumulatorima. Iz akumulatora možemo trošiti energiju na više načina. Ako su u pitanju manji sistemi često se dešava da ne upotrebljavamo regulator jer se radi o jednostavnom i malom potrošaču. Ako ovakvi sistemi rade na 12 ili 24V napona, onda jedna bolja elektronika za punjenje preusmerava naš sistem, štiteći potrošače, samog sebe kao i akumulatore od štetnih opterećenja.

Ako se koriste tradicionalne utičnice za potrošnju, moramo obezbediti napon od 230V. Za ovo je već potreban pretvarač/inverter. Postoje jeftiniji i skuplji aparati. Pri izboru moramo uzeti u obzir potrošnju. Mnogi električni aparati moraju da dobijaju sinusoidni napon, inače će se pokvariti. Kod jako jeftinih regulatora njihov znak često uopšte nije sinusoidan, već oblik trapeze ili znak testere, koji nije uvek pogodan za snabdevanje energijom, na primer, električni motori mogu pregoreti.